Bioenergetičari smatraju da je pogled naročito opasno ubojito oružje. Kažu da je to svojevrsno oštro šilo koje može ne samo da ogrebe našu nevidljivu drugu 'kožu', nego i da je probuši i da prodre unutar organizma i na taj ga način reprogramira. Kako se oštećuje naš nevidljivi oklop? Ispostavlja se da on nije jednake debljine na svim mestima. Ima veoma osetljivih zona gde se veoma lako napravi 'rupa'. Duži period su istočnjački monasi i majstori borilačkih veština tajno čuvali znanje o tim čudesnim tačkama i prnosili to znanje od učitelja na učenika. Ali, danas nauka dosta zna o tim tačkama. To su takozvane 'biološki aktivne tačke' preko kojih organizam aktivno razmenjuje energiju sa spoljašnjim svetom. Saznaje se takođe da je svaka tačka povezana sa određenim unutrašnjim organom i da se preko te tačke može promeniti energetika tog organa - pomoću igala, lasera, pritiskom, zagrevanjem, a verovatno i pogledom. Naročito osetljive bioaktivne zone su naše oči. Dokazano je da je dužica oka povezana sa svim unutrašnjim organima. Do ovog otkrića su 60-tih godina prošlog veka nezavisno jedan od drugog došli I.Pekceli i N.Lilkvist. Zanimljiva je predistorija otkrića koje se u stvari desilo u šumi kada je mađarski dečak Ignac pokušao da dohvati gnezdo sove. Sova se hrabro borila ne bi li odbranila svoje potomstvo. Kratak okršaj se završio tako da je sovi slomljena noga. Tog trenutka se na žutoj dužici ptičijeg oka pojavila crna pruga. Napadač je bio toliko preneražen da je to upamtio za ceo svoj život. Ovaj dečak je bio budući čuveni lekar Pekceli. Zahvaljujući otkriću projekcionih zona na dužici, dijagnosticiranje oboljenja prema očima danas više nije privilegija tradicionalne medicine. Iridodijagnostika se veoma često koristi u savremenoj medicini. Kod oboljenja određenog organa odgovarajuća projekcija na dužici menja boju - u početnoj fazi oboljenja postaje svetlija kao da uvećava isceljujući protok svetlosti u odgovarajući organ, a u hroničnoj fazi postaje tamna. Tako se nameće sasvim prirodan zaključak: preko očiju ne samo da se može saznati o stanju unutrašnjeg organa nego se može i delovati na njih. Kakvo će to delovanje biti zavisi od informacije koja kroz njih stiže, a ona može da bude veoma različita. Prema tome, pažljivo prema očima, kako svojim, tako i tuđim.
BEBE NAJOSETLJIVIJE
Često se čuje da bebu ne treba nikom pokazivati osim bliskoj rodbini dok ne napuni tri meseca - zbog uroka. Moguće je da u toj narodnoj mudrosti ima dubokog smisla. Savremeni bioenergetičari smatraju da su bebe u prvim mesecima života naročito osetljive na tuđu energetiku i nemaju dovoljno jaku zaštitnu auru. Istraživanja su pokazala da je biopolje bebe u tom dobu sedam puta slabije nego kod odrasle osobe. Bebe mogu da se razbole čak i ako su neko vreme bile u prisustvu bolesne, ali ne i zarazne u običnom smislu, osobe. Zato se preporučuje da se beba bar do godinu dana starosti ne izlaže nepotrebno pogledima stranaca, posebno kad spava, jer je tada njena zaštita oslabljena. Takođe ne treba posvećivati suviše pažnje tuđim bebama. Koliko je opasna takva pažnja u ranom dobu, svedoči i gore pomenuta priča o jarićima - njihovi nejaki organizmi nisu izdržali uplitanje tuđe energije. Na Istoku se smatralo da čak i majčin pogled može biti štetan za dete ukoliko je prepun emocija i bebi treba prilaziti samo u smirenom stanju. Takvi energetski uticaji nisu posebno opasni za zdravu odraslu osobu. Ona poseduje nevidljivu zaštitnu opnu poput oklopa, koja kao druga koža prima na sebe sve energetske uticaje spolja - prihvata korisne i čuva od štetnih. Ali ponekad ni ona ne može da izdrži jak udarac spolja, 'ugiba se' ili se čak oštećuje tako da propušta tuđu energetsku 'infekciju' koja nas odmah 'štimuje' na svoje talase. A naše snage počinju da cure iz organizma kroz nastalu rupu umesto da se brane protiv 'invazije'.